|
Massimo Rendina
Laura Frančeska Vronoška
Đermano Pačeli |
Legende italijanskog pokreta otpora Masimo Rendina, 1920 Drugi poručnik Bersaglijerija tokom Drugog svetskog rata Masimo Rendina se borio u Rusiji do 1943. Posle toga se priključio Resistenzi (italijanski pokret otpora), usvojivši ratno ime “Novinar Maks”, i postao načelnik štaba Brigate Garibladi. Posle rata postao je utiacajni novinar sa bogatom karijerom u RAI-u, pa čak i dikrektor nacionalnog dnevnika. Bio je glevni urednik raznih magazina i dnevnih novina. Dugo godina bio je predsednik Nacionalnog udruženja italijanskih partizana. Laura Frančeska Vronoška, 1923 Laura Frančeska Vronoška potiče iz bogate aristokratke porodice iz Milana sa poljskim korenima. Posle ubistva Đakoma Mateotija, njen otac napušta poziciju urednika u Corriere della Sera. Laurina majka i Mateotijeva žena bile su sestre. Slučaj “Mateoti” promenio je Laurin život i društveni status. 1943. priključila se pokretu otpora, prvo kao kurirka, a kasnije je postala partizanka. Posle rata, radila je kao pomoćnik urednika u jednim milanskim novinama, sve do penzije. Đermano Pačeli, 1924 Đermano je rođen u antifašistički nastrojenoj radničkoj porodici. Po begu iz zatočeništva u Jugoslaviji, gde je bio prijavljen kao italijanski vojnik, pridružio se otporu 1943. i borio se na Apeninima u Emilu i Toskani. Posle rata, emigrirao je u Češku a potom u Švajcarsku u potrazi za stalnim zaposlenjem. Po povratku u Italiju, počeo je praviti skulpture i slikati, pa se opredelio da predaje umetnost deci. Đorđo Mori, 1923 Đorđo Mori je sin radnika u kamenolomu. Kada je imao 19 godina, poslat je da se bori u Libiji. Posle službe, vraća se u Italiju, putuje od juga do severa da bi se priključio Resistenzi. Posle rata učestvuje u borbama sindikata za prava radnika. Pošto se nije mogao zaposliti u Italiji, odlazi u Belgiju u kojoj će narednih 11 godina raditi kao rudar. |
|
Đildo Bugni, 1927 Đildova porodica je bila politički nagažovana u borbi protiv fašizma. Smrt njegovog oca je direktna posledica napada fašističkih odreda. Kada je imao 16 godina, odlučio je priključiti se otporu, a dva puta je izbegao pritvor i smrtnu kaznu. Kasnije, posle otkaza u fabrici, počeo je raditi kao torbar. Sada je pokrajinski sekretar ANPI-ja u Bolonji. Umberto Lorenconi, 1926 Priključio se otporu 1943. Za vreme borbe sa Nemcima, delimično je izgubio funkcije leve ruke. Na kraju rata je, poput ostalih partizana, odbio da prihvati medalju časti kako bi je posvetio palim saborcima. Postao je uspešan preduzetnik sa ograničenim političkim angažmanom; izabran je da sedi u Parlamentu ali je poziciju prepustio drugoj osobi. Sada je pokrajinski predsednik ANPI-ja u Trevizu. Đorđo Večijani, 1926 Rođen je u antifašističkoj porodici i priključio se Resistenzi 1943. Posle rata je stalno menjao poslove na kojima je volontirao. Po odlasku u penziju počeo je da predaje italijanski Ustav zatvorenicima u Pizi. Trenutno je pokrajinski predsednik ANPI-ja (Nacionalnog udruženja italijanskih partizana) u Pizi. |
|
Umberto Lorenzoni
Giorgio Vecchiani |
