|
|
Luj Mal, život kontroverznog režisera Luj Mal je pravio filmove kako bi istraživao život i njegov smisao. Bio je jedan od najproslavljenijih francuskih reditelja. Većina njegovih filmova bavila se kontroverznim temama, do te mere das u psotali predmeti sudskih sporova u SAD. Mal je rošen oktobra 1932, u Timeriju, Francuska, ali je studirao u Parizu. Prvo je želeo da se bavi političkim naukama, i upisao se na prestižni univerzitet političkih nauka u Parizu, ali se kasnije opredelio za režiju na institute za napredne filmske studije. Pokazalo se da je to bila ispravna odluka. Luj Mal je uskoro počeo sarađivati sa nekim od najvećih imena francuske kinematografije. Radio je kao pomoćni režiser i kamerman za Kustoov dokumentarac Svet tišine (1956), koji je dobio Oskara i Zlatnu palmu. Pomagao je Robertu Bresonu na snimanju filma Begunac iz 1956. Nekoliko godina kasnije, Kusto je za Mala rekao da je najbolji podvodni kamerman koga je ikada imao. Mal je sa 24 godine snimio svoj prvi film Lift za gubilište (1957), kojim je od Žane Moro, dotadašnje glavne glumice narodnog pozorišta Komedi Franse, napravio svetsku zvezdu. Njegov naredni film Ljubavnici (1958), u kome takođe glumi Moro, slomio je tabue vezane za prikazivanje golotinje na ekranu. Film je izazvao kontroverzije u SAD zbog svog seksualnog sadržaja, i bio povod za sudski slučaj koji se pozabavio pravničkim razumevanjem pojma opscenosti.
|
|
Mal je nastavio da snima kontroverzne filmove, baveći se temama kao što su samoubistvo, incest i nacistički režim, u filmovima kao što su, redom: Lutajući plamičak (1963), Šum na srcu (1971) i Lakomb Lisjen (1974). Mal se preselio u Ameriku, gde je nastavio sa svojom karijerom, pa tako imamo film Slatka mala (1978) koji je od Bruk Šilds napravio svetsku superzvezdu. Suzan Saradon je glumila sporednu ulogu u tom filmu, a u sledećem Malovom filmu Atlantik siti (1980) dobila je glavnu ulogu. Mal je takođe paralelno imao karijeru dokumentariste. Oštro oko i istraživačke sposobnosti poput one u velikih novinara, pomogli su Malu da snimi dokumentarce kao što su Živela trka (1962) o takmičenju Tur de Frans, Moja večer sa Andreom (1981) o večernjim razgovorima Andrea Gregorija sa Volasom Šonom, i Potragu za srećom (1986), koja prikazuje iskustva imigranata u SAD tokom 1980-tih. Umro je od limfoma u svojoj kući na Beverli Hilsu u Kaliforniji, na Dan zahvalnosti 1995. |
|
|
