|
|
Michel Sardou Eurochannel vam nudi retrospektivu života ovog pevača, uz pomoć snimaka njegovih koncerata u Parizu. Slušaćete La Maladie d’Amour, Je vais t’aimer, Comme d’habitude i Le Chanteur de Jazz. U ovom specijalu o Mišelu Sarduu, takođe ćete imati prilike da čujete njegovu najnoviju pesmu “Être une femme”, kao i intervju sa pevačem. Biografija: On je istinska zvezda francuske muzike još od 70-tih. Mišel Sardu je izdao 23 albuma i 300 pesama. Prodao je preko 320 miliona ploča. Najpoznatije pesme su mu “La Maladie d’amour” i “Les Lacs du Connemara.” U Francuskoj, Mišel Sardu je stvarao skandale tokom svoje karijere. Sve je počelo 1967-me. SAD su bile u sred Vijetnamskog rata. Francuska je napustila NATO pakt, što je zamrznulo odnose ove dve zemlje. U Francuskoj je zaživeo anti-američki talas. Mišel Sardu je iskoristio tu situaciju da obznani svoju ljubav prema SAD-u svojom pesmom “Les Ricains” (Jenkiji). On je mislio da bi, bez pomoći SAD, cela Francuska postala nemačka: “Svi ćete vi biti Nemačka / Razgovaraćete o ko zna čemu / Svako će vam biti dobrodošao.” Njegovo pozivanje na period nemačke okupacije, koji je 1967-me još bio u svesti naroda, izrodilo se u skandal. Pesma “Les Ricains” je nervirala Francuze. General Šarl de Gol, predsednik Francuske Republike, savetovao je radije da ne puštaju tu pesmu. Sve radio stanice bile su pod kontrolom države. Mišel Sardu je bio cenzurisan. Ali, ipak je uspeo da se probije. Tokom 1970-tih, izjasnio se protiv feminističkog pokreta u svojoj pesmi Villes de Solitude: “Želim da silujem žene / Da ih nateram da mi se dive / Želim da pijem njihove suze / I da nestanem u dimu.” Pesmom “Le Temps des Colonies”, ponovo je stvorio kontroverziju. Optužen je da predstavlja kolonijalnu Francusku iz perioda kolonijalizma. Najslavniji skandal dogodio se 1976-te, sa pesmom “Je suis pour” (Jas am za). Založio se za smrtnu kaznu koja je bila pre nekoliko godina ukinuta u Francuskoj. Potom se celokupna francuska štampa okrenula protiv njega. Sada su počeli da ga smatraju populističkim i konzervativnim pevačem. Mišel Sardu je oduvek poricao da njegove pesme imaju bilo kakvo političko i ideološko značenje: “Za mene, to su bile samo pesme. Ne političke ili verske izjave.” Mišel Sardu je imao buran lični život. Ženio se tri puta. Od 1998-me, oženjen je bivšom glavnom i odgovornom urednicom časopisa Elle, Anom-Marijom Perer.
Najveća tragedija dogodila mu se kada mu je najmlađa ćerka Sintija bila grupno silovana 1999.godine. “Teško će joj biti da se odluči na dete, s’ obzirom na to šta je ona videla i šta je pretrpela. Depresija koja je usledila, šteta koja je napravljena, terapija koju je primila, sve to je bilo vrlo teško i ja se nisam mogao izboriti sa time. Ja sam vrlo nespretan.” Njegov odnos sa ćerkom ostaće zauvek promenjen zbog ove tragedije. U svojoj knjizu Appelez-moi Li Lou, Sintija Sardu je kritikovala oca zbog odsustva posle tragedije. Više ga je brinula karijera nego sopstvena porodica. Njih dvoje više ne govore.
Bez obzira na dramu i kontroverzije, Mišel Sardu je oduvek bio popularan i uspešan u Francuskoj. On je sada deo francuskog muzičkog nasleđa, zajedno sa Šarlom Aznavurom, Džoni Halidejom i Mirel Matju.
|
