|
Misterije Evrope - Od nestašnih vila do zloslutnih duhova Sve zemlje sveta imaju bogatu kulturnu i oralnu tradiciju, koja se prenosi sa kolena na koleno pri čemu ne gubi svoju lepotu. Dok su neke priče vesele i junačke, druge govore o izmučenim dušama, pojavama koje predviđaju smrt čoveka ili ga spašavaju od iste, zlim duhovima, pa čak i duhovnim entitetima koji štite šume, vode, pa čak i kuće. |
|
Islanđani često grade male kuće |
Evropskim narodima takve priče nisu strane, čak su i poprilično brojne – neke oblasti se fokusiraju na natprirodne fenomene poput vila, vilenjaka i prirodnih bića koje srećemo u keltskoj mitologiji, dok su druge oblasti prepune priča o strašnim duhovima. Iako svaka oblast poseduje raznovrsne priče, takođe je moguće povezati određene priče sa određenim oblastima. Iako širom Evrope možete naići na priče o stvorenjima koja štite prirodu, takve priče su pre svega karakteristične za Severnu Evropu, a naročito za Irsku i Island. Ove misterije, vekovima prenošene, još uvek postoje u kolektivnoj svesti Islanđana, čak u tolikoj meri da se ti ljudi strogo drže starih pravila i priča. U toj oblasti, uobičajene su priče o duhovima zaštitnicima u obliku životinja koji štite zemlju od stranih napadača, a sirene (kako muške tako i ženske) su često viđene u raznim vodama. Poljoprivrednici, kada pomeraju kamenje, paze da ne uznemire isto, jer tu žive trolovi; čitave grupe putnika menjaju svoje putanje ukoliko smatraju da bi prvobitna putanja uznemirila vilinski narod u tolikoj meri da bi im ovi počeli stvarati nevolje. |
|
Grupe duhova su još neki od entiteta uobičajenih za natprirodni svet Evrope. Ovi entiteti mogu da spreče, predvide ili donesu smrt onima koji ih vide, ali u svakom slučaju je susret sa njima užasavajuće iskustvo. U Francuskoj, dobro je poznata priča o Dames Blanches ili Belim Damama. Priča kaže da su Dames Blanches ženski duhovi koji se pojavljuju da najave ili uzrokuju smrt koja će, za osobu koja ih je spazila, uslediti u roku od sedam dana. Španija, kao sused Francuske, poseduje sličnu priču o duhovima koji, u ovom slučaju, donose smrt onome ko ih ugleda. Španska keltska priča, uobičajena za sever te zemlje – u oblastima kao što su Galicija i Asturija – zove se Santa Compana, ili Sveta družina. Legenda kaže da je to priviđenje, utvara povorke izmučenih mrtvih duša koje lutaju parohijom oko ponoći. Na čelu povorke nalazi se živa osoba koja nosi krst, što joj je dužnost na koju je osuđena zbog toga što je ranije ugledala Svetu družinu. |
|
|
|
Osoba se može osloboditi ove dužnosti samo ukoliko nađe drugu osobu – a to je obično neko drugi ko ugleda Svetu družinu – da nosi taj krst umesto nje. Da bi izbegao ovu obavezu, čovek mora, kada primeti da Santa Kompanja nailazi, da nacrta krug na zemlji, uđe u isti, započne sa molitvom i da se potrudi da ne čuje šta mrtve duše zbore među sobom. |
