|
Norveški film |
|
Veliko krštenje |
Prva ostvarenja Kao zemlja koja se 1905.godine izborila za samostalnost od Švedske, Norveška je ušla u filmske vode godinu dana kasnije – tako kaže jedna verzija priče. Jako malo se zna o prvom filmu koji je snimljen u Norveškoj, ali dve glavne verzije priče kažu da je Vigo Hermansen snimio prvi - 1906-te ili 1908-me godine. Ime filma nije poznato jer je isti izgubljen, a malo dokumenata koji govore o njemu je ostalo, ali moguće je da se zvao Dangers of a Fisherman’s Life ili A Drama at Sea. Tih godina, pa sve do Drugog svetskog rata, norveški filmovi su bili inspirisani knjigama, romanima i događajima u prirodi, čime su obeležene 30-te, koje su bile poznate kao Zlatno doba Norveškog filma, sa ostvarenjima kao što su Veliko krštenje iz 1931.godine, što je bio prvi film sa zvukom. |
|
Početak koji obećava Kada je Drugi svetski rat zahvatio Norvešku, filmska industrija je bila pod kontrolom nacista, kao i u drugim zemljama okupiranim od strane Trećeg Rajha. Ipak, u ovom periodu je došlo do organizacije norveške filmske industrije jer su tada doneti prvi zakoni, polise, direktorati i fondovi. Kraj rata je, kao i u drugim zemljama, omogućio priliku za slobodno izražavanje, kao i nove, sveže ideje u Norveškoj, a tada se pojavila i prva žena režiser. Edit Kalmar je postala legenda filmske industrije u svojoj zemlji jer je snimila 10 filmova u roku od 20 godina, počevši od 1959-te. Pored nje, inovativni stolar Ivo Kaprino je počeo snimati filmove upotrebljavajući drvene lutke i time postao jedan od začetnika animiranog filma u Norveškoj. Tokom 50-tih pa sve do 80-tih, norveška kinematografija je prigrlila drugačije tokove i bila uspešna na nekim poljima, čak osvojivši Oskara jednom. 1952.godine, kada su dokumentarni filmovi postajali najpopularniji, Tor Hajerahl je dobio Oskara za najbolji dokumentarac zahvaljujući ekspediciji koju je obeležio kamerom tokom jedne od svojih avantura na Pacifiku krajem 40-tih. |
Tor Hajerahl |
|
Hans Petera Molana |
Želja za uspehom Pošto se okončalo doba prevlasti francuskog stila koje je trajalo tokom 60-tih, 70-te su osvanule u tonu soc-realizma. Režiseri poput Odvara Bula Tuhusa su iznosili svoje grube vizije stvarnosti, bez želje da ponude zabavu za masu već samo da prenose političku propagandu. Tih godina je takođe počela bivati zastupljena tema feminizma u filmu, pa je snimljena Wives Trilogy od strane režiserke Anje Breinen. Od 80-tih pa do sada, norveški film se estetski ugledao na američke filmove da bi zadobio željenu pažnju i da bi obnovio uspeh koga je uživao posle pada interesovanja od strane domaće publike. Tokom ovih zadnjih 30 godina, žanrovi su bili raznoliki: akcija, triler, porodična drama – sve to sa blagom notom holivudske izvedbe. Režiseri poput Hans Petera Molana koji je režirao Druga Petersena, Pal Sletauna i Erika Skoldberga su stekli internacionalnu slavu i učestvovali na međunarodnim filmskim festivalima, pa su neki na kraju dobili priliku i da režiraju filmove u SAD. |
