|
|
Osvrt na istoriju evropskog horora Kada se radi o horor filmovima, izgleda da se niko ne doseti da otputuje unazad kroz vreme i da pronađe same začetke. U stvari, retko ko zna da prvi filmovi ovog žanra datiraju iz perioda od pre sto godina. Ali, koji film je to bio? Pionir svetskog filma Žorž Melije – ljubitelj fikcije i iluzije, je poznat po svom filmu Put na Mesec (1902), koji se smatra za prvi naučnofantastični film ikada napravljen u istoriji – probio je led snimivši prvi film strave i užasa: Ukleti zamak (1896). |
|
Kako je vreme odmicalo, horor žanr je postajao popularan u Evropi, i sledeći trend bio je nemački ekspresionizam između prve i druge decenije XX veka. Tokom tih godina, režiseri poput Pol Vegnera i Robert Vinija su stekli reputaciju u Evropi. Vegnerov Golem (1915) bio je njegov prvi uspeh, dok se Vinijev Kabinet dr. Kalgarija (1920) pretvorio u avangardni film u toku ere i bio je jedan od najuticajnijih ekspresionističkih filmova, često smatran najboljim filmom iz doba nemog filma. Taj film je takođe jedan od prvih koji ima zamršeni kraj i koji uvodi upotrebu flešbekova u kinematografiju. Pominjanje nemačkog ekspresionizma ne bi bilo potpuno a da se ne ukaže na užasni ali popularni Nosferatu (1922) F.V. Monroa. Smatran je klasikom na svom polju, i to je prvi evropski vampirski fim i zastrašujuća pojava Maks Šreka u ulozi Grofa Orloa može da parira nekim današnijm filmskim standardima. Film je neoficijena adaptacija Bram Stokerovog Drakule i njegova izvrsna produkcija je doprinela tome da se rašire glasine kako je Maks Šrek zaista pravi vampir. |
Nosferatu |
|
Drakula |
U toku 30-tih do sredine 50-tih horor filmovi su se raširili Holivudom pošto su se evropski producenti fokusirali na snimanje ratnih filmova, oponašajući trenutno stanje u svom društvu. Tokom kasnih 50-tih, veliki britanski režiseri su se opet vratili na horror i oživeli taj žanr. Tih dana, tematika serijskih ubica i super-stvorenja je preuzela evropsku horror scenu sa izuzetnim ostvarenjima kao što su Mičel Pauelov Peeping Tom (1960), Terens Fišnerovovo Prokletstvo Frankenštajna (1957) i Drakula (1958). Između kasnih 50-tih i 70-tih, Italijani su se zauzeli za filmove strave i užasa u Evropi sa svojim specifičnim žanrom: đialo. To je bio odgovor na stereotipne američke trilere, ali sa više zastrašujućih sastojaka: kriminal, fikcija, erotika i mnogo krvi. Kao najvažnije režisere filmova ovog u žanra valja spomenuti ličnosti kao što su Dario Argento i Mario Brava. |
|
800x600
Žanr je opet zamro u Evropi u toku 80-tih i ranih 90-tih, ali od polovine 90-tih pa na dalje, Španija i skandinavske zemlje su predvodile oporavak horor žanra, sa ostvarenjima kao što su Tesis, (1996) The Orphanage (2007), REC (2007) i Let the Right One In (2008). |
|
REC |
