Pet filmova o emigraciji

Pet filmova o emigraciji

Elsvort Hantington je jednom rekao “istorija u najširem smislu predstavlja svedočenje o čovekovim seobama iz jedne sredine u drugu.” A seobe, migracije, bile su ključni elemenat koji je oblikovao velike civilizacije, zajedno sa njihovim dostignućima i sukobima. Sada su migracije više povezane sa nelegalnošću nego sa uspehom, a imigracija je tema koja uzrokuje sukobe, bes i kontroverziju – što je čini zanimljivom temom za sve reditelje. Nudimo vam prikaze pet najboljih filmova o imigraciji, čije dirljive priče će vas očarati.

Biutiful

U glavnoj ulozi je slavni španski glumac Havijer Bardem. Radi se o Uksbalu, čoveku koji ilegalnim imigrantima u Španiji pronalazi poslove. Pošto saznaje da boluje od raka, Uksbal postaje očajan u želji da sačuva što više novca koji bi ostavio svojoj deci. U skladu sa time, odlučuje se da kupi najjeftiniji sistem za grejanje za mesto na kome prebivaju neki kineski imigranti, što kasnije dovodi do smrti pedesetorice njih zbog curenja plina.

Dobrodošli

Ovo je francuski film iz 2009-te, režirao ga je Filip Loire. Bavi se temom ilegalnih imigranata koji žive u Kalasu, Francuska, i imaju nameru da stignu do Velike Britanije. Film priča priču Simona Kalmata, čoveka koji pokušava da pomogne mladom iračko-kurdskom ilegalnom imigrantu Bilalu, koji sanja da preplovi Lamanš na bilo koji mogući način kako bi ponovo video svoju devojku Minu. Bilal biva uhvaćen i zajedno sa drugim imigrantima vraćen u Francusku, a Simon mu pruža provremeno boravište njegovoj kući. Policija kreće da pretražuje Simonov stan, a Bilal se baca na poslednji pokušaj da pređe Lamanš i davi se 800 metara od engleske obale, skrivajući se od obalske straže.

Nacija brze hrane

Režiran od strane Ričarda Linklatera, Nacija brze hrane je dramatizacija istoimene knjige Erika Šlosera. New York Times kaže da je to najznačajniji politički film nekog američkog režisera, još od Majkl Murovog Farehajt 9/11. Film govori o uticaju koga industrija brze hrane ima na američko društvo I kulturu – a to se ne može prikazati bez uključivanja neprijavljenih i ilegalnih radnika.

Plesač u mraku

Ova muzička drama, režirana od strane kontroverznog Larsa Von Trijera, u kojoj glumi internacionalna pop diva Bjork, priča priču o češkoj imigrantkinji Selmi, koja radi i jedva sastavlja kraj sa krajem, izdržavajući sebe i svog desetogodišnjeg sina. Selmin život bi se mogao učiniti samo relativno teškim da nije jedne mračne tajne koju ona skriva: ona je na ivici slepila uslovljenog genetskim poremećajem i njen sin će doživeti istu sudbinu ukoliko ne bude podvrgnut operaciji. Selma je štedela novac dugo vremena, ali kada njena ušteđevina, koju je sakrivala u kuhinji, nestane, ona se suočava sa realnim životom.

Terminal

U glavnim ulogama su Tom Henks i Ketrin Zita Džons. Film je režirao Stiven Spilberg, i opisuje muke kroz koje prolazi čovek koji biva zatočen u tranzit-zoni njujorškog aerodrome pošto mu je odbijen ulaz u SAD. U ovom filmu, Viktor Navorski (Tom Henks) sleće na JFK aerodrome, i saznaje da mu je pasoš nevažeći, a sve zbog toga što je u njegovoj rodnoj zemlji izbio građanski rat. Zbog toga SAD prestaje da priznaje Krakoziju kao suverenu naciju, pa njemu nije dozvoljeno ni da uđe u SAD niti da se vrati kući, zbog čega biva prisiljen da provede mesece na aerodromu, budeći saosećanje, ali i bes mnogih ljudi koji podržavaju ili ne podržavaju imigraciju. Nedavni događaj u vezi Edvarda Snoudena na moskovskom aerodromu podseća na ovaj film.

Povratak na Albanca