Pet najboljih italijanskih komedija svih vremena

Pet najboljih italijanskih komedija svih vremena

Italijanska kinematografija smatra se najuspešnijom u Evropi. Njena velika imena su Mario Moničeli, Antonio Albanez i Roberto Benini, a tradicija seže do početka dvadesetog veka. Vrhunac je dostigla sa pokretom “Commedia all’italiana”. Tokom šezdesetih, italijanska filmska industrija iznedrila je mnoge sjajne komedije prepune satire, bavile su se uglavnom srednjom klasom i često bile prevučene slojem tuge i čemera, kako bi se malo ublažila humoristička nota. Ovo je lista koja sadrži pet italijanskih komedija koje morate pogledati ukoliko već niste.

Nepoznate osobe (I soliti ignoti) - 1958

Krimi-komedija koju je režirao legendarni Mario Moničeli, smatra se remek-delom italijanskog filma. Bukvalan prevod naslova bio bi “svakodnevni neznanci”, što je novinarski i birokratski eufemizam za “NN lica” u Italiji. Ovo je komedija o grupi sitnih lopova i mangupa koji pokušavaju da opljačkaju državnu prodavnicu Monte di Pieta u Rimu. Snimljena su dva rimejka ovog filma u SAD: Luj Malov Crackers iz 1984. (radnja se dešava u San Francisku), i Welcome to Collinwood (randnja se događa u Klivlendu) Antonija i Džoa Ruzoa iz 2002. Malov film je nominovan za najbolji strani film na 31. dodeli Oskara.

Veliki rat (La grande Guerra) – 1959

Režirao ga je Mario Moničeli, a film govori o neobičnom prijateljstvu dvojice ratnih drugova iz Prvog svetskog rata koje ujedinjuje manjak idealizma i želja da izbegavaju opasnosti i po svaku cenu ostanu neozleđeni. U filmu su glumili Alberto Sordi i Vitorijo Gasman. Osvojio je Zlatnog lava u Veneciji i nominovan za Oskara za najboji strani film. 1999, kritičari iz časopisa Ciak su ga stavili na listu 100 najznačajnijih filmova ikada.

Sladak život – 1960

Remek-delo majstora Federika Felinija. Sladak život je komična drama u kojoj Marčelo Mastrojani glumi novinara okruženog slavnim ličnostima i druptvenom elitom. Progoni prelepu glumicu i potpuno je očarana njenom ženstvenošću. Sladak život predstavlja sliku dekadentnog društva koje ne poznaju druge vrednosti osim alkohola i seksa, i koje ne nudi drugi izlaz osim samoubistva. Film je osvojio Zlatnu palmu u Kanu 1960., i Oskara za najbolje kostime.

Policajac u farmerkama (Squadra antiscippo) – 1976

Režirao ga je Bruno Korbući. Ovo je italijanski “poliziottesco” – komedija o policajcu koji se svojim motorom vozika po Rimu i hvata krimilance. Film je postigao veliki komercijalni uspeh u svojoj domovini i inicirao filmsku seriju od 11 delova, a u svakom delu je ulogu inspektora Nika Điraldija tumačio Tomas Milijan.

Kako god (Qualunquemente) – 2011

Film predstavlja komični osvrt na mračne političke tajne velikih vlastodržaca, i režirao ga je Đulio Manfredonia. Ćeto La Kualunkue je nespretni i nemarni političar koji se dobro snalazi sa mutljavinama, i pravi velike greške tokom potrage za ispunjenjem svojih još većih ciljeva. Njegova priča jeste komična, ali istovremeno i jeziva, jer, moramo se zapitati, iako prečesto znamo odgovor unapred: jesu li sve naše političke vođe toliko glupave kao Ćeto? Kako god je postigao veliki komercijalni uspeh u Italiji, zaradivši 7,4 miliona dolara tokom prvog vikenda. Kritičari su napravili paralelu između glavnog lika i italijanskog premijera Silvija Berluskonija, pozivajući se na njegove nedavne seks-skandale.

Povratak na Pustinjske ruže