|
Poljski film
Poljaci čine vrlo značajnu dijasporu u svetu filma, a Roman Polanski je njen najrenomiraniji predstavnik, tako da je njen doprinos evropskoj kinematografiji izuzetan. U drugoj polovini 19.veka, nemirni poljski pronalazač Kazimierz Prožinski je pronašao napravu sličnu kameri za snimanje. Ova inovativna naprava se zvala pleograf i njen izum se dogodio pre kinematografa, čuvenog izuma braće Limijer. Upravo je Prožinski snimio prvi poljski film: Klizanje u kraljevskoj kupaonici (Skating-rink in the Royal Baths (1902)). Jedan od najčuvenijih reditelja prvih godina 20.veka bio je Vladislav Starevič, koji je ostao ponosan na svoje poljske korene bez obzira na svoj uspeh u Rusiji i Letoniji. On je opisivao društvene probleme u svojoj zemlji kroz filmove kao što su The Revenge of a Kinematograph Cameraman (1912), The Insects' Christmas (1913), a kasnije, po izgnanstvu u Francusku i The Story of the Fox (1930). |
|
Dybuk |
Rat i njegove posledice Po okončanju Prvog svetskog rata, narod Poljske je mogao da počne da uživa u nezavisnosti za kojom je vekovima čeznuo. Ipak, taj duh slobode nije igrao preteranog značaja za kinematografiju jer je budžet za nacionalne produkcije bio vrlo ograničen. Tih godina, najznačajnija filmska ostvarenja došla su od strane jidiških reditelja poput Jozefa Grina i Mihalja Važnjinskog koji su u svojim filmovima Džez pevač (1939) i Dybuk (1937) oslikavali sreću u ovoj zemlji u međuratnom periodu. Rezultat nacističke okupacije i Drugog svetskog rata, u toku koga je zemlja razrušena, bio je takav da se poljska kinematografija kobeljala u tim ruševinama a podržala ju je samo sovjetska vlada, pošto je zemlja posle rata ostala pod uticajem komunizma. Država je pružala podršku rediteljima koji su bili spremni da šire propagandu, a značajan reditelj iz tog perioda je Aleksander Ford koji je takođe bio i strasni komunista i pripadnik Crvene Armije. On je snimao filmove poput Five from Barska Street (1954). Dok je socijalni realizam bio u punoj snazi, još jedna zvezda u sazvežđu poljske kinematografije je postajala sve sjajnija. Njegovo ime je Andrej Vajda i on je koketirao sa komunističkim temama u filmovima kao što su A Generation (1954) i pokušao da razotkrije komunistički mulj uz pomoć nacionalističkih filmova kao što je Pepeo i dijamanti (1958). Ipak, tek je 70-tih Vajda uspeo da unese značajne promene u kinematografiju sa svojim kontroverznim filmovima kao što je Čovek od mermera (1977) i Čovek od čelika (1981). |
|
Sin dijaspore Posledice rata nisu se odrazile samo na ekonomiju već i na umetnost u Poljskoj, pa su reditelji počeli napuštati zemlju da bi u inostranstvu slobodno snimali filmove. Bez sumnje, najznačajniji je Roman Polanski, koji je promenio i svoju zemlju i svet sa svojim filmom Nož iz vode (1962) za koga je dobio Oskara. Najpoznatija ostvarenja Polanskog su: Rozmarina beba (1968), Kineska četvrt (1974), Pijanista (2002), a nedavno je zabeležio uspeh sa svojim novim filmom Pisac iz senke (2010). |
Roman Polanski |
|
Dug |
Poslednjih godina Poslednjih par decenija, režiseri kao što su Julijus Mačulski i Marek Koterski su postali međunarodno priznati i poznati po učešću na različitim festivalima uz pomoć filmova kao što je npr. Ubica (1997). Još jedan značajan poljski film bio je Dug (1999) Kristofa Klauzea koji je ostvario veliki uspeh u bioskopima i postao blokbaster. Zahvaljujući globalizaciji, zadnjih godina su režiseri poput Jerzija Kavalreroviča i Gavina Hudsa postali vrlo prepoznatljivi u evropskim krugovima. |
