|
|
Poslednje leto (Le dernier été, 1997) Režiser: Claude Goretta Žorž Mandel je bio francuski političar, novinar i vođa pokreta otpora, rođen kao Žorž Rotšild u Šatouu, na Seni, sin krojača: njegova porodica (nije povezan sa Rotšild bankarima) je bila jevrejska, i odbegli su iz Alzaka da bi sačuvali svoje francusko državljanstvo kada je Alzak-Loran aneksirana od strane Nemačke Imperije na kraju Franko-Pruskog rata. Madel je započeo svoju karijeru kao novinar za Auroru, novine Emila Zole, Žorž Klemona i branilaca Alfreda Drajfusa za vreme Drajfus afere. Klemon je uveo Madela u politiku kada je bio ministar unutrašnjih poslova. Madel je takođe pomogao Klemonu da kontroliše štampu i pokret u toku I Svetskog rata. Kasnije je izabran za komoru zamenika iz Žironda 1919-te, ali je izgubio mesto kada je Kartel des Gauičez pokosio izbore 1924. Ipak se vratio u kancelariju 1928. Zadržao je poziciju dok se II Svetski rat nije završio. 8. avgusta, Mandel je uhapšen u Maroku, na granicama Lavala i predao se Šatou de Čazeron, gde su Rejno, Edvard Daladijer i general Moris Gejmlin takođe bili zatvorenici. Mandel i Rejno su predati Gestapu posle okupacije teritorije Viši, novembra 1942. Prvo je deportovan u Oranienburg pa u Bučenvald, gde je bio sa Leonom Blumom. Mandel se vratio u Pariz 4. jula 1944. kao talac, i stavljen je pod nadzor Džozefa Darnara. Tri dana kasnije, odveden je u šumu Fontanblu gde je ubijen što je bila osveta za ubistvo višijevskog ministra propagande, Filipa Henira, člana Makiza. Spomenik na Mandela je postavljen pored mesta njegove egzekucije, pored puta koji povezuje Fontenblu sa Nemorom. 1934-te, Žorž Mandel (Žak Vilere), blizu Klemona, jedan od najtalentovanijih zamenika u Nacionalnoj skupštini je prozvan za ministra PTT-a. To mu daje priliku da se upusti u svoju svrhu: da dela. Dela za javnu službu, što je vredno pomena. Dela zarad napretka. A još važnije, suprotstavlja se nacizmu u Nemačkoj i ekstremnoj desnici. Nepokolebljivi Žorž Mandel vodiće neumornu bitku do kraja. |
