Ruski film

Ruski film

Malo je vremena trebalo da prođe  da bi kinematograf, koji je izmišljen u Francuskoj, stigao u veliku Rusiju. 1896-te, godinu dana pošto su braća Limijer snimila Ulazak voza u stanicu, pedesetosekundni film koji je oficijeno obeležio početak ere filma u svetu, i Rusi su učinili svoj prvi korak u taj svet snimanjem krunisanja Cara Nikolaja II u maju.

Od tada pa do početka ere Sovjeta, filmska industrija je naglo rasla i proizvodila mnogo filmova kao što su Stenka Razin iz 1908. (prvi kratki film ikada), Pikova dama i Otac Serđo koje je režirao Jakov Protazanov i koji su bazirani na književnim delima Puškina i Tolstoja.

Vojni brod Potemkin

Filmovi Sovjetske ere

Posle osnivanja Sveza Sovjetskih Socijalističkih Republika, filmska industrija u tim republikama se značajno promenila. Ipak, ne bismo trebali brkati ruske i sovjetske filmove – prvi su razvijani unutar Ruske republike a potonji u republikama Saveza.

Pošto je osvojio vlast, Vladimir Lenjin je shvatio koliko može biti važan uticaj ove industrije. Ustvari, ubrzo po dolasku na vlast, izrekao je čuvenu rečenicu "od svih umetnosti, nama je filmska umetnost najbitnija". Tako je ta upotreba filma kao propagandnog i obrazovnog oruđa obeležila skoro 60 godina istorije komunizma u Rusiji.

Početkom 20-tih, vlada je gledala da profesionalizuje ljude koji su učestvovali u filmskoj industriji. Zahvaljujući tome, režiseri poput Sergeja Ajzenštajna su sebi izgradili solidnu karijeru koja ga još uvek čini referentnom tačkom svetske kinematografije. U njegove najbolje filmove spade Vojni brod Potemkin (1925), koji mu je možda najpoznatiji film, i Viva Mexico! (1932), ostvarenje koje je uspelo da bude izdato ali posle brojnih problema.

Poput Ajzenštajna, koji je bio poznat po inovacijama koje je uneo u kinematografiju, i drugi režiseri su takođe doprineli ovoj umetnosti. Na primer, Džiga Vertov je izmenio žanr dokumentarnih filmova zauvek, sa filmom Čovek sa kućom iz 1929-te.

Drugi svetski rat

Tridesete su obeležile kraj ere nemog filma, pa je tako staljinistički režim prisvojio film kao sredstvo propagande. Film Način života je bio prvi ruski film sa zvukom koji je slavio uspehe SSSR zemalja i otkupljen je od strane 26 zemalja koje su bile van Sovjetske Unije.

Biografski filmovi su takođe uživali veliku podršku autoriteta ali i publike. Filmovi poput Mihalj Romovog Lenjin u oktobru (1937) i Lenjin 1918. (1939) su bili široko prihvaćeni i nametnuli su novi stil snimanja.

Kako je Rusija ušla u II svetski rat, filmska industrija je opet poslužila vladi, ali ovoga puta da podrži nacionalne trupe koje su se borile u ratu, ali i da satanizuje naciste. Tih godina, dokumentarci su glavni izvozni proizvod ruske kinematografije a Moskva uzvraća udarac (1942) Leonida Avramova je bio prvi ruski film koji je osvojio Oskara.

Mihalj Romov

Lete ždralovi

Staljinova smrt i sloboda

Staljinovom smrću 1953., cenzura filma je počela postajati manje rigorozna, što je dozvolilo režiserima da ignorišu propagandne zahteve i da se fokusiraju na umetničku dimenziju filmova. Kao posledica toga, filmovi poput Lete ždralovi, režiran 1957. od strane Mihalja Kalatozova, plasirani su na evropsko tržište, i film je pobedio na Kanskom festivalu.

Tako je period između 1950 i 1970 okarakterisan filmovima o herojstvu u svetskom ratu, a tu spadaju ostvarenja poput Balada o vojniku (1959) Grigorija Čujraja i Sudbina čoveka Sergeja Bondarčuka, koji je izašao iste godine.

Otprilike u isto vreme, komedije su takođe počele da krče sebi put kroz rusku kinematografiju, pa su filmovi poput Kin-dža-dža! , što je fikcioni film režiran od strane Gregori Danelija, postigli značajan uspeh 1986. kada je taj film postao kultni film, obožavan širom sveta.

Kraj Sovjetske ere

Ekonomska kriza koja je označila kraj SSSR-a je umnogome uticala na filmsku industriju u Rusiji. Podrška od strane vlade se umanjila drastično a privatna industrija je tek bila u začetku, bez namera da podrži filmsku industriju. 

Ipak, sanjari poput Nikite Mihalkova su nastavili sa snimanjem, i njegov film Varljivo sunce iz 1994-te, koji je prikazao komplikovane društvene odnose u Rusiji za vreme Staljinove ere, osvojio je Veliku nagradu u Kanu i Oskara za najbolji film na stranom jeziku.

Zadnjih godina, industrija se polako ali sigurno oporavlja uz pomoć boljeg doliva novca i boljeg sistema distribucije, čime se želi suprotstaviti američkim produkcijama. Jedan od najzapaženijih je bio film Povratak iz 2003-će koga je režirao Andrej Zvaguinčev, koji je osvojio Zlatnog lava u Veneciji.

Valjalo bi napomenuti još i uspešna ruska ostvarenja poput Timur Bekmambetove Noćne straže iz 2004.godine.

Nazad na Eurobioskop

Varljivo sunce