|
|
Tonino Gera: poeta italijanskog filma Onima koji nisu upoznati sa italijanskom kinematografijom, ovo ime ništa neće značiti. Ipak, ovaj čovek je bio inspiracija mnogim slavnim rediteljima kao što su Federiko Felini, Mikelanđelo Antonioni, i grčka legenda Teo Angelopulos. Tonino Gera je rođen u Santarkangelo di Romana, na severoistoku Italije. Preživeo je Drugi svetski rat. Malo se zna o njegovom detinjstvu, ali u svojim biografijama priseća se da je tokom zatočeništva u nemačkim logorima – kada je imao oko 22 godine – voleo da svojim sapatnicima priča priče. Posle rata, izdao je te priče u zbirci Gli Scarabocchi (Škrabotine). Deceniju kasnije, u svojim tridesetim, Gera se preselio u Rim i postao učitelj. Upoznao je političkog reditelja Elia Petrija, pomoćnika Đuzepea de Santisa, i počeo saradnju sa njime, krajem pedesetih i ppočetkom šezdesetih. Jedan od najzahtevnijih zadataka bio mu je da osmisli scenografiju za L’Avventura (1960) Mikelanđela Antoninija, koji je napisao “Tonino je pesnik koji se obraća posebnim dijalektom… Mi imamo česte i žestoke svađe, i zbog toga mi se još više sviđa.” |
|
Gera je imao saradnju sa Eliom Petrijem i Vitorijom De Sikom. Bio je koautor Petrijeva prva dva filma, Plaćeni ubica (1961) i Odbrojani dani (1962), a takođe je sarađivao sa De Sikom na scenariju za Brak na italijanski način sa predivnom Sofijom Loren u glavnoj ulozi. Naredne tri decenije, napisao je tri filma za Federika Felinija, uključujući Amarkord (1964) koji se bazirao na njihovim zajedničkim sećanjima o odrastanju u kraju Emilija-Romana. Tokom drugog dela njegove karijere, radio je sa Tarkovskim i Teom Angleopulosom, što je zapečatilo njegov ugled kao pisca sa dušom pesnika, što ga je činilo savršenim pomagačem rediteljima koji su se bavili egzistencijalnim temama i tajnama unutrašnjeg života. Oni su sarađivali još 20 godina, a poslednje su snimili The Dust of Time (2008). Tonino Gera je umro marta 2012, u svom rodnom gradu. |
|
|
