|
Hedi Lomar - Ekstaza |
Venecijanski filmski festival Istorija Venecijanskog internacionalnog filmskog festivala počinje 1930-tih, kada je 6.avgusta 1932.godine, u kontekstu 18.izdanja Venecijanskog Bijenalea (događaj posvećen promociji svih vrsta umetnosti, od slikarstva do muzike) uspostavljeno Internacionalno izlaganje kinematografske umetnosti, održano na terasi gradskog hotela Ekselzior. Dve godine kasnije, festival se održavao, a uvedene su i nagrade kao što je Volpi kup (nagrada za najboljeg glumca) i Musolini kup (nagrada za najbolji film) a takođe je bilo i skandala, kada se glumica Hedi Lamar pojavila potpuno gola u filmu Eskstaza (1933). Tokom godina, festival je postajao sve populariniji ali su politički faktori uticali na nezavisnost. Upravo ovo je bio razlog zbog koga su francuski i američki reditelji osnovali Kanski festival, pošto je film Lenija Rajfenštahla Olimpija (1938) dobio nagradu za najbolji film u Veneciji. Naredne dve decenije posveočile su velikim promenama u organizaciji festivala. 1947-me, sovjetski filmovi su se vratili u igru, a 50-tih se nastavilo sa međunarodnom ekspanzijom, ovoga puta sa japanskim filmovima renomiranih režisera kao što je bio Akira Kurosava koji je osvojio Zlatnog lava 1951.godine. |
|
Šezdesete su takođe bile doba velikih promena. Sa jedne strane, Luiđi Čarini je 1963.godine preuzeo festival i pokušavao se fokusirati da se nagrađuju zaista inovativni filmovi koji su vredni na esteskom planu bez obzira na politiku. Sa druge strane, 1969-te je izbačen takmičarski elemanat festivala, ali to je trajalo samo jednu deceniju. Ipak, u tom obliku, festival je ipak dodeljivao nagrade poput one predate Čarliju Čaplinu 1972.godine, u čast njegove karijere i njegovog doprinosa filmskoj industriji širom sveta. Osamdesetih, festival je povratio svoj kompetitivni karakter a ubacio je i nove sekcije kako bi prezentovao visokobudžetne filmove kao što je Stiven Spilbergov Indijana Džons i otimači izgubljenog kovčega (1981) i E.T. (1982), a takođe i Ridli Skotov Istrebljivač (1982). Od početka 90-tih pa do skoro, festival je postajao značajan zbog inicijativa da se tu održe premijere holivudskih filmova id a se pozovu veliki američki glumci da promovišu svoje filmove, a samim time i festival. Tako su velike zvezde poput Džeka Niklsona i Šon Konerija okupirale glavne stranice novina, time promovišući festival. |
E.T. |
|
Dejvid Linč |
Nagrade Nagrade koje festival u Veneciji nudi uključuju Zlatnog lava, Srebrng lava i Volpi kup: prva dva aludiraju na gradske simbole (ista priča važi za Kanski festival). Zlatni lav se dodeljuje za najbokji film i i kao specijalno priznanje. Srebrni lav je druga nagrada po važnosti, koja se davala svim filmovima koji su uspeli da uđu u takmičenje za Zlatnog lava, a nekad i najboljem režiseru, za najbolji kratki film kao i za najbolji film novog režisera. Poslednja nagrada je Volpi kup, koja je prva dodeljivana na festivalu kada je ovaj dobio takmičarsku dimenziju 1934-te. Ova nagrada daje se najboljim glumcima. |
