Žak Tati, jedan od najvećih francuskih komediografa

Žak Tati, jedan od najvećih francuskih komediografa:
Život čoveka koji je stvorio čuvenog Misjea Iloa

Kada je režiser Silvijan Šome premijerno prikazivao svoj animirani film Iluzionista, na Berlinskom filmskom festivalu 2010., mali broj ljudi je imao na umu Žaka Tatija, koji je ustvari napisao priču za film. U stvari, novinari su ponovo doveli Tatija u centar pažnje zbog skandala oko autorskih prava koji je nekako zaklonio njegovu priču.

Žak Tati je rođen u francuskom mestu Lepeku, 9.oktobra 1907. godine i bio je jedan od najvećih francuskih komičara. Osvojio je 46. mesto na listi najboljih režisera svih vremena, u anketi koju je sproveo Entertainment Weekly.

Preci su mu ruskog, holandskog i italijanskog porekla. Može se reći da je Žak Tati imao poprilično lepo detinjstvo i odrastanje. Njegov otac je bio sin generala ruske vojske, a majka prijateljica uticajnih holandskih i italijanskih znamenitih ličnosti poput Vinsenta Van Goga.

Ne može se reći da ulazak u svet komedije duguje vezama svojih roditelja sa svetom umetnosti, već se to dogodilo spontano. Pošto je završio srednju školu i odslužio vojsku krajem 20-tih, Tati je otputovao u London zarad stažiranja i vratio se u Francuskku kao obožavalac ragbija. Tamo se učlanio u francuski trkački klub i počeo je zabavljati svoje kolege komičnim imitacijama njihovih sportista-idola.

Početkom 1930-tih, Žak Tati je napustio sport kako bi se posvetio karijeri zabavljača. Počeo je učestvovati u amaterskim komičnim predstavama u Parizu, glumeći u komadu pod nazivom Sporting Impressions. Posle nekoliko izvedenih komada u malim pozorištima i galama, Tatiju je ponuđen aranžman u Theatre-Michel, gde je ubrzo postao zvezda što mu je kasnije omogućilo veće nastupe u Parizu i Berlinu.

Napravio je veliki proboj kao režiser krajem 1940-tih kada je Fred Oren osnovao produkcijsku kuću Cady-Films. I tada je nastao lik čuvenog gospodina Ilea, koji je bio čuven zbog svog kaputa, lule i šešira, kao i svojih problema sa preživljavanjem u otuđenom svetu kojim vlada tehnologija.

Tati je uz pomoć Ilea započeo sa kritikom zapadnog sveta i njegove opsesije materijalnim dobrima, a pogotovo američkog konzumerizma. Sa filmom Godišnji odmor gospodina Ilea (1953), osvojio je Oskara za najbolji originalni scenario, a sa ostvarenjem Moj ujak (1958) osovjio je Oskara, ovaj put za najbolji strani film, specijalnu nagradu u Kanu, kao i nagradu kritičara grada Njujorka. Tatijev najslavniji film je Vreme za igru (Play Time, 1967), čuven po svojoj enormnoj scenografiji koju je Tati napravio posebno zarad ovog filma koji je takođe karakterističan po Tatijevoj suptilnoj ali složenoj vizuelnoj komediji propraćenoj kreativnim zvučnim efektima.

Žak Tati i gospodin Ile još uvek imaju uticaja na svet filma – britanski komičar Rouan Atkinson je izgradio svoj lik svetski poznatog Mister Bina delimično po uzoru na Ilea.

Povratak na Film i njegovo doba: Moj ujak