Đakomo Pučini: čovek koji je komponovao Boeme

Đakomo Pučini: čovek koji je komponovao Boeme

Smatraju ga za najvećeg italijanskog kompozitora posle Đuzepa Verdija. Đakomo Pučini je rođen 1858. u Luki u Toskani, i smatra se tvorcem najcenjenijih kompozicija u istoriji opere. Njegova najistaknutija dela su Boemi i Madam Baterflaj.

Đakomo Pučini je poslednji naslednik loze koja je iznedrila mnoge muzičke kompozicije Katedrale San Martino u Luki. Vrlo rano se suočio sa životnom tragedijom, otac mu je umro kada je imao samo pet godina, a osećaj tuge prožima se kroz sve njegove kompozicije.

Lučka opština je obezbeđivala njegovoj porodici malu penziju i čuvala mu je mesto orguljaša u katedrali dok ne stasa; do tada je on učestvovao u muzičkom životu Katedrale San Martino kao član dečačkog hora, a kasnije kao pomoćni orguljaš.

Pošto je završio studije u San Mišelu u Luci, dobio je diplomu muzičke škole Paćini u Luci 1880, a nastavio je studije na Milanskom konzervatorijumu tokom naredne tri godine. 1880, kada je imao 21 godinu, Pučini je komponovao Misu, što je bila kulminacija učešća njegove porodice u crkvenoj muzici.

Još uvek je bio na konzervatorijumu kada je počeo da stiče ugled, napisavši orkestraciju za Capriccio sinfonica, što je bila njegova disertacija. Tim delom je impresionirao svoje učitelje, koji su ga podstakli da nastavi da piše opere. Le Villi je bila prva od mnogih, i izvedena je na Milanskoj skali 1885.

Posle uspeha Le Villi-ja, od Pučinija je zatraženo da komponuje još jednu operu. Ova se zvala Edgar, opera iz tri dela insppirisana Vagnerovim Tanhojzerom. Posle je došla na red Manon Lesko, prva za koju je napisao i libreto, jer nije želeo da bilo ko pokvari njegovu muziku. Ipak, u toku komponovanja dozvolio je petorici svojih najbližih saradnika da se priključe i pomognu mu.

Najbolje opere je komponovao na sredini svoje karijere: tada je stvorio Boeme, četvorodelni akt rađen po knjizi Život boema Henrija Murgera iz 1851; potom Tosku, njegov prvi izlet u “verismo”, realističan prikaz mnogih aspekata ljudskog života, uključujući i nasilje; Madam Baterflaj, po istoimenoj kratkoj priči Džona Lutera Longa, koja je imala premijeru u Skali 17. februara 1904.
 
Posle 1891, Pučini je počeo da provodi više vremena u svojoj vili u Tore de Lango u Toskani. Tu je živeo i radio skoro do kraja svog života, a umro je u Briselu, 29. novembra 1924, od komplikacija izazvanih novom eksperimentalnom metodom lečenja radijacijom.

Iako je Pučini napisao samo 12 opera, njegova dela su i dalje aktuelna na sceni, posebno u Americi. Madam Baterflaj i Boemi smatraju se najčešće izvođenim delima, po statistici Opera America, dok se Toska nalazi na osmom, a Turnadot na dvanaestom mestom na istoj listi.

Povratak na Pučini i devojka